Dan je počeo zaista divno. Ozbiljno! Tražio sam neke dalmatinske pesme na “tjubu” i planirao kako da provedem dan. E, a onda mi je stigao e-mail. Beše to tekst “Trećina Srba ne zna ko je Danilo Kiš”. Izvor: Trojka.rs, a oni su preuzeli od Press-a, valjda. Istini za volju, ovaj tekst sam pročitao onog trenutka kada se pojavio ali sam smatrao da je moje negodovanje sasvim dovoljno za neke krugove u kojima se krećem. Po sistemu bilo-prošlo. Ipak, pomenuto pisamce ponovo me podseti da proces balvanizacije države i dalje traje, pa sam umesto “Vile moje dalmatinske”, odlučio da dan nastavim kratkim osvrtom na pomenuti tekst.
Mislim da bi najbolje bilo da svaki od pasusa “odradimo” posebno. Pa da krenemo polako…
“ Oko šezdeset procenata ispitanika čitavu godinu dana nije posetilo nikakve kulturne događaje, a većina ne može da navede imena svojih omiljenih reditelja, pisaca ili slikara, pokazuje istraživanje "Kulturne prakse građana Srbije". ”
Statistika je vrlo interesantna stvar. Prvi put sam se sa njom sreo još u srednjoj školi, pa će me komentarisanje ovde vratiti u period ne tako davne mladosti. Znači, skoro dve trećine ispitanika pojma nema o kulturi. Super! Ako se po jutru dan poznaje, onda ovaj pasus nagoveštava vrlo interesantan tekst. Kulturna praksa naših građana je na istom stupnju na kom je i sneg u Južnom Sudanu. Ali zato u kretenizmu…eeee, tu smo “extra prva” kategorija.
“ Omiljeni načini provođenja slobodnog vremena u Srbiji su mahom besplatne aktivnosti poput gledanja televizije, čitanja, boravka u prirodi, bavljenja sportom ili druženje sa prijateljima i porodicom.”
A šta je zapravo u ovoj zemlji slobodno vreme? Budući da imamo priličnu nezaposlenost, slobodno vreme ne bi trebalo da predstavlja problem. Naročito ne kod mladih. Samo, ovaj pasus mi je nekako najznačajniji. Tu se krije srž problema. Slobodno vreme određuju i uređuju kontrolisani mediji. Naravno, nisu svi takvi. Postoje i kretenski mediji kojima bi po mom skromnom mišljenju trebalo zabraniti čak i da se pokrenu. Samo oštro i seći u korenu. Bavljenje sportom ima i novu dimenziju. Ranije smo kao klinci igrali basket ili fudbal i to nazivali sportom. Danas, bavljenje sportom podrazumeva popunjavanje tiketa u kladionicama i “blejanje” na Sony-ju. To vam je idealna prilika za druženje sa prijateljima i prosto ne ide jedno bez drugog, a i uštedećete kintu koju naravno nemate, a koju biste morali dati za piće u gradu. Na druženje sa porodicom ste primorani jer nemate ni love, a ni posla, pa ne možete da započnete život sami… ili sa partnerom. Srbi ostaju verni tradiciji i svojim korenima. Sa boravkom u prirodi je drugačije. On je do skora imao samo jednu smisao. Pravljenje roštilja i ispijanje piva. Ali, danas je dobio i novu dimenziju. Aktuelna ponuda od strane srpskih patriJota je put na sever Kosova. All inclusive smeštaj u šatorima, kotlić, autetnična divljina, pravi primerci pravih balvana, prirodna ruka, prirodno drvo. Postani instant patriJota za samo par dana. Divota. I specijalna ponuda, biber sprej. Ali za to ne garantuju. Morate se sami portuditi.
“ Kulturne navike građana Srbije kreću se u okvirima evropskog proseka - a kada je reč o posetama pozorištima, bibliotekama, galerijama i muzejima, mi smo čak u sredini hijerarhije evropskih zemalja. “
Da, jedan jede meso, drugi jede travu tj. kupus, pa u proseku klopaju sarmu i super im je. To bi bila jedna poznata i često pominjana kombinacija. Ipak posle ovog pasusa ne mogu, a da ne naglasim da osećam neku mučninu u stomaku. Ne, nije zbog sarme, već zbog količine gluposti koja je napisana. Ustanove kulture posećuje 3 do 5 procenata građana, što u principu možda i jeste prosečan trend Evrope. Ipak, problem je kod nas što su to uvek isti ljudi. Pričali su glumci o tome u rubrici “Na kafi sa…” na sajtu Pokreta. Ali da se neko hvali kako smo mi “sredina hijerarhije” to mi i dalje nije shvatljivo. U kakvoj smo mi to sredini?! HALO…Pinokio, ti si? Pa samo Beograd ima 1 i po muzej i 2 i po pozorišta koja imaju taman toliko publike da se ne uhvati paučina po salama i holovima. Ništa bolje nisu ni galerije, a ni biblioteke. Mada, sa bibliotekama treba biti oprezan, jer danas i trafike postaju mini biblioteke. Kupiš žvake i usput pokupiš i knjigu. Uz malo sreće možeš je dobiti i za “Dž”. No, nije to loše. Bolje i na trafici…bar će se neko zeznuti pa pročitati naslov. I naravno, kulturna ponuda u unutrašnjosti Srbije koja je ravna Atlantidi. Možda je i postojala ali joj se izgubio svaki trag. No, dobro je što u Evropi ima još nerazvijenih zemalja,pa možemo da se vadimo na prosek. Da nije tako, čvrsto bi držali poslednje mesto.
“ Istraživanje "Kulturne prakse građana Srbije" je pokazalo da građani Srbije slabo poznaju umetnost. Većina njih nije navodila svoje omiljene reditelje, kompozitore, likovne umetnike, pisce jer nisu bili u stanju. “
Ovde bih bio prilično kratak. Kako očekujete da bilo ko zna ko su oni i šta, kada se reči “kultura i umetnost” u medijima koriste samo onda kada ostane malo praznog prostora pre sporta i vremenske prognoze. Vulgarne i neobrazovane politikante, lopurde i ostale pacijente znaju čak i klinci u vrtiću. Ma iz frižidera mi iskaču svakog dana. Pogledam kroz prozor… i eto odmah naletiš na sliku kretena. Plus crna hronika koja je u porastu, plus ko je koga i gde od javnih ličnosti, da li je imala gaćice ili ne… To je danas najvažnije. Koga još zanima umetnost. Izvinite profesore, niste vi krivi.
“ Čak 30 procenata anketiranih nije znalo ko je Danilo Kiš niti je čitalo njegove knjige. Ko je Biljana Srbljanović nije znalo 57 procenata, David Albahari 66 posto, a Marina Abramović 77. “
Evo likova iz naslova! Jupiii… Prvo, knjige se ne čitaju jer nas škole nisu tome naučile. Dela Danila Kiša su postojala kao obavezna lektira…bar kad sam ja išao u školu. A to nije bilo tako davno. Za njegovu “književnu” smrt ne krivim društvo već obrazovni sistem. Stidite se! A ništa manje nisu krivi ni razna “tajna” društva knjizevnika koja diktiraju i biraju sve što ima veze sa književnosti. Ljudi upućeni u književnost znaju o čemu pričam. SANU, vi se posebice stidite. Tačnije, vi treba da se stidite poslednjih 20 godina. Fantastična Biljana Srbljanović, žena zmaj je još i dobro prošla sa ovih 60ak procenata. Jeste da još uvek od nje čekam autorizaciju teksta ali dobro. To nikako ne menja moje mišljenje o njoj. Toliko pozitivne energije, komičnosti ali i iskustva, načitanosti i mudrosti nisam imao prilike da sretnem svakog dana. Da, sve to u jednom je Bilja. Albahari deli istu sudbinu kao i Kiš,. Tužno. Na kraju, ne mogu sakriti da mi je izuzetno drago zbog ostvarenog procenta Marine Abramović. To mi je najočitiji dokaz koliko smo mi kao društvo u “zimskom” snu. Balvan republika. Osoba koja je toliko doprinela pojmu “performans” i to na svetskom nivou, zaista nije zaslužila da bilo koji balavac u ovoj zemlji zna bilo šta o njoj., sem vrlo malog procenta ljudi, naravno. Ponosan sam što moja zemlja ima ljude poput Marine. Tužan sam što u toj zemlji obitavaju balvani…na svim nivoima.
“ Sa druge strane, gotovo da nije bilo ispitanika koji nije znao ko su zabavljači poput Lepe Lukić, Predraga Živkovića Tozovca, Svetlane Cece Ražnatović, Goce Tržan, Jelene Karleuše ili Željka Joksimovića. “
Pominjao sam medije, jel da? Društvo u kome je Srpska Majka dobila novu narukvicu, a sistem vrednosti zasnovan na pitanju “Ko ti to baje?” šta drugo da očekuje? Pesma nas je održala, njojzi hvala. Lane moje ovih dana ćeš ti na Eurosong. Ne, nemoj da me pitaš zašto. Tako mi je palo na pamet, može mi se kapiraš. Srbija, to sam ja. Istina, nemam baš za Laneta ali Gutovića, jer kad je narod glup i plaća onu prevaru od RTV pretplate,koju smo smislili, što bih ja bio glup da trošim te pare. Prosto, mogu ih imati samo za sebe. Samo golo, samo rokaj. Čobani su tu.
“ Kada je reč o slikarstvu, autori studije ispitanicima su pokazali četiri poznate slike iz svetske i nacionalne istorije umetnosti - "Seobu Srba" Paje Jovanovića, "Atinsku školu" Rafaela Santija, "Između dana i noći" Petra Lubarde i "Neimenovana broj 2" Džeksona Poloka. “
Šta reći…hmmm. Daj bre da se ne zajebavamo. Za dvojicu skoro pa i niko nije čuo, a druga dvojica, domaćih, pominjala su se s vremena na vreme, po kuloarima. I šta me briga za “Atinsku školu”? Pustim Karleušu i imam ne samo Atinu,već i Solun i druge hitove leta. Ma ko još gleda slike? Pa da su te slike dobre, ljudi bi išli u Narodni muzej. A da, to ne radi već 15 godina. A, možda nije loša ideja da se proda. Mislim, kad već ne radi, a lokacija je dobra. Mogao bi da osvane neki hotel, pa da tu dolaze poznati…a Ceca može da napravi žurku za svoj prvi izlazak. Dobra ideja.
“ Izuzev "Seobe Srba" za koju je znalo svega dvadeset osam posto ispitanika, ostali autori su bili poznati samo uskom krugu ispitanika. Najmanje poznati među četvoricom bio je Rafaelo za čiju sliku je znalo oko šest posto anketiranih. “
Seoba Srba je više od umetnosti. Neee, nije to samo slika. To je simbol nacije. Nekada u većim, a nekada u manjim grupama, Srbi su se često selili. Evo, sad neki od njih hoće da se sele u Rusiju, pre toka su se neki doselili sa Kosova, a opet pre toga iz Hrvatske i tako dalje. Svako malo seoba Srba. Paja Jovanović je samo sticaj okolnosti. Sutra to može biti bilo ko od nas. Potrebno je samo da imate digitalni aparat. 21. vek je, ne? A što se tiče ovog mučenog Rafaela… pa nije on čovek kriv. Da ga nisu stavili u Nindža kornjače, ni tih šest odsto ne bi imalo pojma ko je on. Hvala pici i kanalizaciji. Ah, izvinite profesore umetnosti, i vi ste popunili anketu.
“ Kada je reč o TV serijama, "Selo gori a baba se češlja" je najpopularnija serija u Srbiji, slede "Ranjeni orao", "Mućke", "Kursadžije" i "Dosije Iks". “
U Srbiji postoje dva sistema emitovanja serija. “Vaše pravo da znate sve, napamet” i “Seti se jezika svojih predaka”. Znate o čemu pričam. Ove “napamet” su opet čisto pokazivanje da se nekome nešto može. A vi i dalje odvajajte lovu za RTVpretplatu. Sami ste krivi. Tematika užasa i katastrofe na “državnoj” televiziji. Turska ne jača uticaj na Balkanu? Jok. Ne, hteo sam reći ne. Da, da, svaka ptica svome jatu leti. “Mućke” i ”X-files” i još par sličnih su sticajem okolnosti zalutali na ovoj listi. Prosto, dolazile su od “preko bare” sa rejtingom “5 zvezdica” i to je trebalo da bude “in” u nekom trenutku.
“ Ako se uoprede muzički ukusi i gledanje serija, istraživanje pokazuje da se ljudima koji vole "narodnjake" uglavnom sviđaju serije "Selo gori", "Dolina sunca", "Ranjeni orao", turska sapunica "Hiljadu i jedna noć". “
Aaa-a-a-a-aaa ovo je Srbijaaaa. Sve je već rečeno. Dodatno smaranje bi značilo da “hoću, zato kaj mi se može”. Mada, može mi se, nije da nije…ali neću. Nema potrebe, a ni svrhe.
“ Onima koji slušaju rok i pop muziku, omiljene serije su mahom "Mućke", "Seks i grad", "Saut park"...”
Pogledaj stado anđele, sve sami balvani i prosjaci. A da, anđeo je zapalio odavde davno. Morao je da plati “muzički dinar” za skidanje paučine. Ostali su pojednici…retki pojedinci…u izumiranju. Hm, nikada nisam očekivao da ću neku misao završiti sa seksom u gradu i Natašom Bekvalac. Mada, zvuči interesantno, moram priznati. Pop kultura u Srbiji…cool!
Ovde stajem sa pisanjem. Dosta je bilo…
Mislim da bi najbolje bilo da svaki od pasusa “odradimo” posebno. Pa da krenemo polako…
“ Oko šezdeset procenata ispitanika čitavu godinu dana nije posetilo nikakve kulturne događaje, a većina ne može da navede imena svojih omiljenih reditelja, pisaca ili slikara, pokazuje istraživanje "Kulturne prakse građana Srbije". ”
Statistika je vrlo interesantna stvar. Prvi put sam se sa njom sreo još u srednjoj školi, pa će me komentarisanje ovde vratiti u period ne tako davne mladosti. Znači, skoro dve trećine ispitanika pojma nema o kulturi. Super! Ako se po jutru dan poznaje, onda ovaj pasus nagoveštava vrlo interesantan tekst. Kulturna praksa naših građana je na istom stupnju na kom je i sneg u Južnom Sudanu. Ali zato u kretenizmu…eeee, tu smo “extra prva” kategorija.
“ Omiljeni načini provođenja slobodnog vremena u Srbiji su mahom besplatne aktivnosti poput gledanja televizije, čitanja, boravka u prirodi, bavljenja sportom ili druženje sa prijateljima i porodicom.”
A šta je zapravo u ovoj zemlji slobodno vreme? Budući da imamo priličnu nezaposlenost, slobodno vreme ne bi trebalo da predstavlja problem. Naročito ne kod mladih. Samo, ovaj pasus mi je nekako najznačajniji. Tu se krije srž problema. Slobodno vreme određuju i uređuju kontrolisani mediji. Naravno, nisu svi takvi. Postoje i kretenski mediji kojima bi po mom skromnom mišljenju trebalo zabraniti čak i da se pokrenu. Samo oštro i seći u korenu. Bavljenje sportom ima i novu dimenziju. Ranije smo kao klinci igrali basket ili fudbal i to nazivali sportom. Danas, bavljenje sportom podrazumeva popunjavanje tiketa u kladionicama i “blejanje” na Sony-ju. To vam je idealna prilika za druženje sa prijateljima i prosto ne ide jedno bez drugog, a i uštedećete kintu koju naravno nemate, a koju biste morali dati za piće u gradu. Na druženje sa porodicom ste primorani jer nemate ni love, a ni posla, pa ne možete da započnete život sami… ili sa partnerom. Srbi ostaju verni tradiciji i svojim korenima. Sa boravkom u prirodi je drugačije. On je do skora imao samo jednu smisao. Pravljenje roštilja i ispijanje piva. Ali, danas je dobio i novu dimenziju. Aktuelna ponuda od strane srpskih patriJota je put na sever Kosova. All inclusive smeštaj u šatorima, kotlić, autetnična divljina, pravi primerci pravih balvana, prirodna ruka, prirodno drvo. Postani instant patriJota za samo par dana. Divota. I specijalna ponuda, biber sprej. Ali za to ne garantuju. Morate se sami portuditi.
“ Kulturne navike građana Srbije kreću se u okvirima evropskog proseka - a kada je reč o posetama pozorištima, bibliotekama, galerijama i muzejima, mi smo čak u sredini hijerarhije evropskih zemalja. “
Da, jedan jede meso, drugi jede travu tj. kupus, pa u proseku klopaju sarmu i super im je. To bi bila jedna poznata i često pominjana kombinacija. Ipak posle ovog pasusa ne mogu, a da ne naglasim da osećam neku mučninu u stomaku. Ne, nije zbog sarme, već zbog količine gluposti koja je napisana. Ustanove kulture posećuje 3 do 5 procenata građana, što u principu možda i jeste prosečan trend Evrope. Ipak, problem je kod nas što su to uvek isti ljudi. Pričali su glumci o tome u rubrici “Na kafi sa…” na sajtu Pokreta. Ali da se neko hvali kako smo mi “sredina hijerarhije” to mi i dalje nije shvatljivo. U kakvoj smo mi to sredini?! HALO…Pinokio, ti si? Pa samo Beograd ima 1 i po muzej i 2 i po pozorišta koja imaju taman toliko publike da se ne uhvati paučina po salama i holovima. Ništa bolje nisu ni galerije, a ni biblioteke. Mada, sa bibliotekama treba biti oprezan, jer danas i trafike postaju mini biblioteke. Kupiš žvake i usput pokupiš i knjigu. Uz malo sreće možeš je dobiti i za “Dž”. No, nije to loše. Bolje i na trafici…bar će se neko zeznuti pa pročitati naslov. I naravno, kulturna ponuda u unutrašnjosti Srbije koja je ravna Atlantidi. Možda je i postojala ali joj se izgubio svaki trag. No, dobro je što u Evropi ima još nerazvijenih zemalja,pa možemo da se vadimo na prosek. Da nije tako, čvrsto bi držali poslednje mesto.
“ Istraživanje "Kulturne prakse građana Srbije" je pokazalo da građani Srbije slabo poznaju umetnost. Većina njih nije navodila svoje omiljene reditelje, kompozitore, likovne umetnike, pisce jer nisu bili u stanju. “
Ovde bih bio prilično kratak. Kako očekujete da bilo ko zna ko su oni i šta, kada se reči “kultura i umetnost” u medijima koriste samo onda kada ostane malo praznog prostora pre sporta i vremenske prognoze. Vulgarne i neobrazovane politikante, lopurde i ostale pacijente znaju čak i klinci u vrtiću. Ma iz frižidera mi iskaču svakog dana. Pogledam kroz prozor… i eto odmah naletiš na sliku kretena. Plus crna hronika koja je u porastu, plus ko je koga i gde od javnih ličnosti, da li je imala gaćice ili ne… To je danas najvažnije. Koga još zanima umetnost. Izvinite profesore, niste vi krivi.
“ Čak 30 procenata anketiranih nije znalo ko je Danilo Kiš niti je čitalo njegove knjige. Ko je Biljana Srbljanović nije znalo 57 procenata, David Albahari 66 posto, a Marina Abramović 77. “
Evo likova iz naslova! Jupiii… Prvo, knjige se ne čitaju jer nas škole nisu tome naučile. Dela Danila Kiša su postojala kao obavezna lektira…bar kad sam ja išao u školu. A to nije bilo tako davno. Za njegovu “književnu” smrt ne krivim društvo već obrazovni sistem. Stidite se! A ništa manje nisu krivi ni razna “tajna” društva knjizevnika koja diktiraju i biraju sve što ima veze sa književnosti. Ljudi upućeni u književnost znaju o čemu pričam. SANU, vi se posebice stidite. Tačnije, vi treba da se stidite poslednjih 20 godina. Fantastična Biljana Srbljanović, žena zmaj je još i dobro prošla sa ovih 60ak procenata. Jeste da još uvek od nje čekam autorizaciju teksta ali dobro. To nikako ne menja moje mišljenje o njoj. Toliko pozitivne energije, komičnosti ali i iskustva, načitanosti i mudrosti nisam imao prilike da sretnem svakog dana. Da, sve to u jednom je Bilja. Albahari deli istu sudbinu kao i Kiš,. Tužno. Na kraju, ne mogu sakriti da mi je izuzetno drago zbog ostvarenog procenta Marine Abramović. To mi je najočitiji dokaz koliko smo mi kao društvo u “zimskom” snu. Balvan republika. Osoba koja je toliko doprinela pojmu “performans” i to na svetskom nivou, zaista nije zaslužila da bilo koji balavac u ovoj zemlji zna bilo šta o njoj., sem vrlo malog procenta ljudi, naravno. Ponosan sam što moja zemlja ima ljude poput Marine. Tužan sam što u toj zemlji obitavaju balvani…na svim nivoima.
“ Sa druge strane, gotovo da nije bilo ispitanika koji nije znao ko su zabavljači poput Lepe Lukić, Predraga Živkovića Tozovca, Svetlane Cece Ražnatović, Goce Tržan, Jelene Karleuše ili Željka Joksimovića. “
Pominjao sam medije, jel da? Društvo u kome je Srpska Majka dobila novu narukvicu, a sistem vrednosti zasnovan na pitanju “Ko ti to baje?” šta drugo da očekuje? Pesma nas je održala, njojzi hvala. Lane moje ovih dana ćeš ti na Eurosong. Ne, nemoj da me pitaš zašto. Tako mi je palo na pamet, može mi se kapiraš. Srbija, to sam ja. Istina, nemam baš za Laneta ali Gutovića, jer kad je narod glup i plaća onu prevaru od RTV pretplate,koju smo smislili, što bih ja bio glup da trošim te pare. Prosto, mogu ih imati samo za sebe. Samo golo, samo rokaj. Čobani su tu.
“ Kada je reč o slikarstvu, autori studije ispitanicima su pokazali četiri poznate slike iz svetske i nacionalne istorije umetnosti - "Seobu Srba" Paje Jovanovića, "Atinsku školu" Rafaela Santija, "Između dana i noći" Petra Lubarde i "Neimenovana broj 2" Džeksona Poloka. “
Šta reći…hmmm. Daj bre da se ne zajebavamo. Za dvojicu skoro pa i niko nije čuo, a druga dvojica, domaćih, pominjala su se s vremena na vreme, po kuloarima. I šta me briga za “Atinsku školu”? Pustim Karleušu i imam ne samo Atinu,već i Solun i druge hitove leta. Ma ko još gleda slike? Pa da su te slike dobre, ljudi bi išli u Narodni muzej. A da, to ne radi već 15 godina. A, možda nije loša ideja da se proda. Mislim, kad već ne radi, a lokacija je dobra. Mogao bi da osvane neki hotel, pa da tu dolaze poznati…a Ceca može da napravi žurku za svoj prvi izlazak. Dobra ideja.
“ Izuzev "Seobe Srba" za koju je znalo svega dvadeset osam posto ispitanika, ostali autori su bili poznati samo uskom krugu ispitanika. Najmanje poznati među četvoricom bio je Rafaelo za čiju sliku je znalo oko šest posto anketiranih. “
Seoba Srba je više od umetnosti. Neee, nije to samo slika. To je simbol nacije. Nekada u većim, a nekada u manjim grupama, Srbi su se često selili. Evo, sad neki od njih hoće da se sele u Rusiju, pre toka su se neki doselili sa Kosova, a opet pre toga iz Hrvatske i tako dalje. Svako malo seoba Srba. Paja Jovanović je samo sticaj okolnosti. Sutra to može biti bilo ko od nas. Potrebno je samo da imate digitalni aparat. 21. vek je, ne? A što se tiče ovog mučenog Rafaela… pa nije on čovek kriv. Da ga nisu stavili u Nindža kornjače, ni tih šest odsto ne bi imalo pojma ko je on. Hvala pici i kanalizaciji. Ah, izvinite profesore umetnosti, i vi ste popunili anketu.
“ Kada je reč o TV serijama, "Selo gori a baba se češlja" je najpopularnija serija u Srbiji, slede "Ranjeni orao", "Mućke", "Kursadžije" i "Dosije Iks". “
U Srbiji postoje dva sistema emitovanja serija. “Vaše pravo da znate sve, napamet” i “Seti se jezika svojih predaka”. Znate o čemu pričam. Ove “napamet” su opet čisto pokazivanje da se nekome nešto može. A vi i dalje odvajajte lovu za RTVpretplatu. Sami ste krivi. Tematika užasa i katastrofe na “državnoj” televiziji. Turska ne jača uticaj na Balkanu? Jok. Ne, hteo sam reći ne. Da, da, svaka ptica svome jatu leti. “Mućke” i ”X-files” i još par sličnih su sticajem okolnosti zalutali na ovoj listi. Prosto, dolazile su od “preko bare” sa rejtingom “5 zvezdica” i to je trebalo da bude “in” u nekom trenutku.
“ Ako se uoprede muzički ukusi i gledanje serija, istraživanje pokazuje da se ljudima koji vole "narodnjake" uglavnom sviđaju serije "Selo gori", "Dolina sunca", "Ranjeni orao", turska sapunica "Hiljadu i jedna noć". “
Aaa-a-a-a-aaa ovo je Srbijaaaa. Sve je već rečeno. Dodatno smaranje bi značilo da “hoću, zato kaj mi se može”. Mada, može mi se, nije da nije…ali neću. Nema potrebe, a ni svrhe.
“ Onima koji slušaju rok i pop muziku, omiljene serije su mahom "Mućke", "Seks i grad", "Saut park"...”
Pogledaj stado anđele, sve sami balvani i prosjaci. A da, anđeo je zapalio odavde davno. Morao je da plati “muzički dinar” za skidanje paučine. Ostali su pojednici…retki pojedinci…u izumiranju. Hm, nikada nisam očekivao da ću neku misao završiti sa seksom u gradu i Natašom Bekvalac. Mada, zvuči interesantno, moram priznati. Pop kultura u Srbiji…cool!
Ovde stajem sa pisanjem. Dosta je bilo…
Нема коментара:
Постави коментар